Сунчева активност и клима

Лекција 03

Сунце и клима

Број Сунчевих пега расте и опада у циклусу од око 11 година. Тренутни, 25. циклус достигао је максимум 2024. године. Током циклуса укупно Сунчево зрачење мења се само за око 0,1 одсто, што у глобалној температури даје промену реда величине стотог дела до десетог дела степена.

Зато се Сунчев утицај тражи и у суптилнијим механизмима: ултраљубичастом зрачењу које загрева стратосферу, Сунчевом ветру и космичким зрацима. Хипотезу да космички зраци утичу на облачност заступа дански физичар Хенрик Свенсмарк (видео испод); она је и даље спорна.

Мерења показују да Сунчево зрачење од 1950-их не расте, док температура расте: савремено загревање не може се објаснити Сунцем.

Србија има дугу традицију ових истраживања — од Милутина Миланковића до радова Београдске школе метеорологије о вези Сунчеве активности, циркулације атмосфере и климе.

Исходи учења

• Разумеш Сунчев циклус и начине на које Сунце може да утиче на климу.
• Преузимаш низове Сунчевих пега и метеоролошких елемената.
• Рачунаш корелацију и критички тумачиш резултат.

Хенрик Свенсмарк, DTU Space · енглески

Пример

Падавине у Београду и Сунчеве пеге

Графикон упоређује годишње висине падавина у Београду (h) и средње годишње површине Сунчевих пега (Rf). Овакво поређење је почетна тачка: тек корелација на дугом низу и провера статистичке значајности показују да ли веза постоји.

Запамти: корелација није узрочност. Два низа могу заједно да расту случајно или због трећег узрока.